Regalijan je, dakle, iako Dačanin, bio jedan od najboljih vojskovođa, a u generala je unapređen od strane samog imperatora Valerijana. Ipak, na krajnjem istoku Carstva, u Mesopotamiji, bukteo je rat sa moćnim persijskim kraljem Šapurom I, a Valerijan se odlučio da u tu bitku sa sobom ne povede jednog od najboljih generala. Iako je tok odlučujuće bitke kod Edese odredila kuga koja je vladala regijom, sasvim je sigurno da Valerijan ne bi tako naivno krenuo na pregovore sa Persijancima, da je pored sebe imao neustrašivog vojskovođu kakav je bio Regalijan.
Tako je 40. rimski imperator postao prvi i jedini koji je pao u zarobljeništvo, gde je doživeo mnogobrojna poniženja. Regalijan je, odmah pošto je ta vest stigla, izvikan za novog imperatora od strane naroda u Iliriku, bez obzira što je Valerijanov sin i legitimni naslednik Galijen tek završio borbu sa pobunjenikom Ingenijem i što je krenuo prema Italiji.
Razlozi za proglašavanje Regalijana imperatorom su bili i česti upadi sarmatskih pljačkaša, sa kojima se on borio veoma hrabro i gde se istakao velikom hrabrošću i požrtvovanošću, da bi ih na kraju i porazio.
Narod to, ipak, nije znao da ceni pa je Regalijanova vladavina, poput mnogih drugih koji su imali viziju i hrabrost ali ne i plemenito poreklo, trajala veoma kratko, jer su ga ubili isti oni ljudi koji su se zalagali da on dođe na vlast.
