Iako je filmska industrija, ugađajući najširim ukusima, uspela da iskrivi određene istorijske činjenice, tumačenja i događaje, to nije bio slučaj sa rimskim trijumfalnim povorkama.
Posle pobede nad Sarmatima i ostalim prekodunavskim varvarima, Imperator Konstancije II poveo je 357. godine jednu takvu povorku kroz srce sadašnje opštine Inđija, od Slankamena preko Basijana, pa sve do svog sedišta u Sirmijumu.
Na osnovu najpoznatijih opisa ovakvih događaja, kao i informacijama o njihovim učesnicima, koji su bili i rimski velikodostojnici u to vreme, koje nam daje Amijan Marcelin, možemo biti prilično sigurni pri rekonstrukciji kompletnog izgleda te svečane proslave.
Pre opisa je bitno pomenuti da se rimski put od Slankamena do Sirmijuma pružao nekih 100-150 metara severnije od puta koji danas spaja Slankamen i Inđiju. Još postoje ostaci tog puta, te možemo sa sigurnošću potvrditi da je kod današnjeg inđijskog bazena išao ulevo, i delom sadašnje Zmaj Jovine ulice nastavljao prema Rumi.
Satelitski snimci pokazuju tačnu trasu puta koja se još može videti zahvaljujući promenama u strukturi zemljišta i useva. To je tehnologija koja se uveliko primenjuje u svetu, a kod nas je počela avionskim snimcima Basijana još davne 1935. godine.
Što se tiče trijumfalne povorke i njenih učesnika:
Na čelu su bili Signifer (znakonoša) i Vexilifer (zastavnik) pretorijanskih kohorti. Za njima je išao vrhovni pretorijanski prefekt Mavortius, a uz njega je bio visoki oficir komes pretorijanske garde Rufinus sa svojim svečano obučenim pretorijancima.
Njih su sledili pripadnici careve telesne garde Protectores Domesticus sa gardijskim konjanicima Eqveteres Domestici, njihov zapovednik Lucilijan i zamenik Valentin, medju kojima je bio i komes Amijan Marcelin (čovek koji je sve ovo zabeležio).
Za njima je išao car Konstancije II u carskoj kočiji na prestolu, iza koga su sledili carevi lični pratioci (Comites), službenici i visoki oficiri na konjima.
Među njima su se isticali konzuli i prefekti Sever i Marcel, prefekt Ilirika Anatolije, tribun Florencije, vojni zapovednik Panonije Sirmiensis Ursicin, komandant pešadije Silvan i njegov zamenik Barbation, komandant konjice Flavije Arbition, glavni planer rata carski geometar Inokentije, tribun skutarija Cela, kao nastojnik carske loznice (praepositus cubiculi) Eusebije.
Zatim sledeći službenici: Comes Largitionum (komes državnih finansija), Comes Officiorum (upravnik carske administracije), Comes Rei Privatatae (komes carske privatne imovine), Magister Memoriae (šef carske pisarnice) i Tribunus Stabuli (tribun carske konjušnice).
Iza njih su išli konjanici i legionari iza svoji sopstvenih nosača legijskih znakova i zastava, kao i centuriona, dok su ispred svih išli zapovednici legija, legati.
Poslednja formacija u povorci bila je sastavljena od varvarskih plaćenika koji su služili Rimu, sa svojim zapovednikom koji je nosio titulu Rector Gentilium.
Posle njih je počinjala tužna povorka, koja je služila za prikazivanje plena i hvalisanje. Na čelu su bili nepregledni redovi kola natovarenih opljačkanim ratnim plenom, iza kojih je išlo mnoštvo zarobljenih varvara (Kvada,Sarmata Limiganata,Sarmata Libera, Amicensa i Pincensa) predvođenih svojim okovanim velikodostojnicima Zizaisom, Rumonom, Zinafarom, Fragiledom, Araharijem i Uzaferom.
Odredište ove povorke bio je Sirmijum, gde je Konstancije II po dolasku priredio veličanstvene višednevne igre u areni i trke dvokolica na gradskom hipodromu.
