Uobičajeno
je da su prve asocijacije na rimske imperatore pohodi i osvajanja kojima se
Carstvo širilo. Ipak, Marko Aurelije Prob je svoje mesto u istoriji, i pored
uspešno vođenih ratova, zaslužio svojom vizijom i ljubavlju prema gradu u kojem
je rođen.
Marko Aurelije Prob je rođen u Sirmijumu 19. avgusta 232.
godine. Njegov otac Maksimus je bio rimski vojnik, a mladi Prob, poučen
njegovim primerom, se oko 250. godine takođe odlučuje za taj način života.
Bio je uspešan vojskovođa, a prvi njegov uspeh je pobeda nad
Sarmatima, za šta ga odlikuje tadašnji car Valerijan. On se time nije
zadovoljavao, i njegovo napredovanje u rimskom vojsci je nastavljeno. Za vreme
cara Aurelijana je bio na jednom od najviših položaja, a za vreme njegove smrti
je bio zapovednik vojske koja se tada nalazila u Egiptu.
Iako su, po smrti cara Aurelijana, postojale indicije da bi
Prob mogao da dođe na presto, ali je on odlučio da se ne eksponira previše,
čekajući povoljnije okolnosti. U prilog tome je išla i činjenica da je Senat
prvo želeo prelazno rešenje, gde je svoju šansu iskoristio konzul Tacit. Posle
njegove smrti, vojska na zapadu je za cara izvikala Florijana, koji je tako
postao zvanični vladar, dok je vojska na istoku zahtevala da na presto dođe
Prob.
U građanskom ratu Prob pobeđuje nadmoćnijeg Florijana. Tada
ga vojska proglašava za jedinog cara, a nakon Florijanove smrti 277. godine, takav
stav zauzima i Senat.
Međutim, car Prob nije prestao sa uspešnim vojnim pohodima.
Na samom početku svoje vladavine, 277. godine, proterao je Franke preko Rajne,
a dve godine kasnije prešao reku Nekar i porazio germansko pleme Alemane.
Nedugo zatim se okrenuo istočnom delu Carstva koje je smirio pobedom nad
Isvarijcima i sklapanjem mira sa Persijancima.
Posle ovog utvrđivanja granice, Prob se posvetio unutrašnjim
nemirima i razračunavanjem sa njihovim inicijatorima. Sprečio je širenje
galskog ustanka koje su vodili Prokul i Bonos, ali ga to nije sprečilo da
njihove porodice poštedi i prema njima se odnosi sa poštovanjem.
Nakon sređivanja unutrašnja situacije, Prob se okrenuo
prosperitetu čitavog Carstva. U Rimu je završio Aurelijanov zid, a ukinuo je i
dotadašnji mediteranski monopol nad uzgajanjem vinove loze. Lično je doneo
vinovu lozu u svoj Sirmijum, i u njegovoj blizini, na Fruškoj gori kod
današnjeg sela Šuljam, zasadio prvi čokot na ovim prostorima. Njegova zasluga
je i pojava vinove loze na prostoru Zlatnog brda kod Smedereva, ali i širom
Galije, Britanije i Španije.
Njegova vladavina je, nažalost, prerano i nasilno prekinuta.
Naime, vojnici željni novih pohoda i pljačkanja su bili nezadovoljni Probovim
naređenjem da kopaju kanale po Sirmijumu, i u napadu besa su ga ubili. Ubice su
se, potom, pokajale, sahranile ga sa svim počastima i podigli mu spomenik sa
natpisom: „Prob je bio dobričina, pobednik svih varvarskih naroda i tirana“. Nakon Proba, na vlast je došao Kar koji ga je i
osvetio.
Sremska Mitrovica nije zaboravila svog, možda i najpoznatijeg "sina sreće". U tome prednjači i udruženje poštovalaca vina koje nosi njegovo ime, a zalaže se i za postavljanje spomenika Probu, kako bi se bar nekako odužio ovom vizionaru.
